Iz pisma naših čitatelja

Foto: pixabay   LJUBAV   Ljubav je hrana, vrlina i mana.   Ljubav je dvoje mladih koji svašta žele, a najviše žele    - da se zaljube i da se vesele.   Ljubav je voda i zemlja po kojoj se hoda.   Ljubav nek nas uvijek u životu prati, jer svi...

Srčeko na riflačo  Sonce se je visoko popelo Pri sosedu već obed diši Čmele med cvetjem igrajo dok Se od Bereka pomalem kmiči. Pak si mislim da mi je malko dežđa Da te barem ovoga proleta Z srčeka otplavim, furt me nemirnom...

Foto: Pixabay   Dekadencija polako poput mačke koja vreba plijen ušuljala se i nagriza pore knjige zvane Društvo, dekadentna i mračna, bezobrazno ušljiva odaje zadah plijesni iz onih koji poput vreća stoje za govornicom, za njih ništa ne znači smrad popadalih kontejnera na dosadnoj kišurini jeseni koja to...

Vapaji jedne srne Neke stihove i molitve treba naučiti podneti kada se rasipaju kao teško kamenje po izrezbarenoj duši završavajući se na krajevima rana treba čekati čekanje je mučenje duha, jezika, duše treba ostati budan kada san bi da uhvati plamenu iskru blagoslova što vazduh je...

  Izgubljena u tvojoj galaksiji   Rijeke su šaputale da je zabranjeno dotaknuti tebe. Zaboravile su da goruće srce titra za čežnje. Planeti su napokon smjestili sebe.   Egzotiku upoznah kroz tvoje kretnje. Zaronih u mirne oceane i potražih bisere sjajne, osjetih ubod meduze...

Čkomina pritišče   V glavi čkomina pritišče V duši Se zaprečil pot Nečeju versi denes z mene Cedim soze kak limun žot.  Su mi je lepotu svet  zgubil i Zgubila sem vu tom svetu sebe Gde je moja Steza?  Kaj da nesem z...

Foto: JanBaby - Pixabay     Izgubljenonađeno Nisam ja tebe izgubila. Ja te nikad nisam ni pronašla Pa kako bi te onda izgubila. Izgubila sam nas. Pronašla sam nas. Izgubila sam ono što smo mogli biti Ja sam pronašla ono što smo mogli biti. Ti...

Jedno biće jedan vijek Krilatim snovima lete moje pospana htijenja, nikako da se probude u zemlji lakih obećanja- ludom radovanja ... Vrpolje se, vrpolje te zamisli svakojake, kamoli sreće da se izrode, Da se porode, mene oslobode... Jer trnovite...

Foto: C.K. Povratak Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me, A možda su sanje. Još bi nam mogla desiti se ljubav, Desiti - velim, Ali ja ne znam da li da...

Jutro Svitaše. Još bi tama u lugu. Pan se ukaza s omašnim mijehom. On stupi na čistac pod jasiku tanku I tu se oglasi smijehom. Plahe su sjene došle iz tame I plesat stale na zelenoj travi. Bile su divlje plavojke...