Usamljenost

0
1259
Foto: Marta Carrassi - Pixabay

Foto: Marta Carrassi – Pixabay

 

Usamljenost

Taj bedni osećaj čovečanstva
svima nam je nekako poznat.
Zar ne?
Ili je to samo tišina koja večno skriva tajnu
jer želi izlaz, ali ipak ostaje jer ima li izbora?

Kompromis? Ne! Koje je značenje?
Znam da jedini ko to oseća
možda prostor koji vlada.
Misliš da je Ofeliju progutao prostor?
Priroda kao da leči, ali ne to nije bolest
ili je to još jedina zabluda?

Ta neizrečiva bol pokidala je
hiljade bezgraničnih misli.
Da li tako nastaje umetnost?
ili to samo govori iz čoveka
Stani! Dosta je!
Suze kao da ti kavase papir
koliko puta bilo je slično tome?

Plava je donela nešto lepo,
lepo kao smrt jednog uma
jer jedino ona zna zaključanu tajnu
i ključ možda leži u tebi.
Oči su ti vlažne i sada više no ikada
znaš da to jeste tako i to te peče.

Istorija večno peva pesme
dok poezija kroji život vpesnika.
Samo katkad, na trenutak ponovo zavlada
taj isti miris i kao da probudi mrtve duše
i na kraju ostane sloboda.

Aleksandar Bošković

 

Aleksandar u originalu piše pjesme na ćirilici:

 

                                             Усамљеност

Тај бедни осећај човечанства
свима нам је накако познат.
Зар не?
Или је то само тишина која вечно скрива тајну
јер жели излаз,али ипак остаје јер има ли избора?

Компромис? Не! Које је значење?
Знам да једини ко то осећа
можда простор који влада.
Мислиш да је Офелију прогутао простор?
Природа као да лечи,али не то није болест
или је то још једина заблуда?

Та неизречива бол покидала је
хиљаде безграничних мисли.
Да ли тако настаје уметност?
или то само говори из човека
Стани! Доста је!
Сузе као да ти кавасе папир
колико пута било је слично томе?

Плава је донела нешто лепо,
лепо као смрт једног ума
јер једино она зна закључану тајну
и кључ можда лежи у теби.
Очи су ти влажне и сада више но икада
знаш да то јесте тако и то те пече.

Историја вечно пева песме
док поезија кроји живот впесника.
Само каткад,на тренутак поново завлада
тај  исти мирис и као да пробуди мртве душе
и на крају остане слобода.

 

O autoru:

Александар Бошковић рођен је 2001.године у Београду. Живи у Убу где је завршио основну школу „Милан Муњас“ , након завршене основне школе уписује средњу медицинску школу „Др. Миша Пантић „ у Ваљеви где тренутно успешно завршава 4. разред, спрема се за стдије књижевности на Филилошком факултету у Београду.

Још увек аматер у свету поезије,пише песме различите тематике и објавлјује своје радове и зборницима за младе ауторе. Песме су му објављене између осталог и у зборнику „Птице од папира“ под покровитељством књижевног клуба Планет поезије из Срајева на порталу АС оглас издаваштва као у Sapphoart – часопису за поезију.

Учесник је републичких такмичења из књижевности “Књижевна олимпијада“ 2016/17,2017/18, 2018/19. године са запаженим пласманима на једно од прва три места сваке године.

Добитник је књижевне награде за другонаграђену љубавну песму на 19. Јавном љубавном конкурсу „Пјесме над пјесмама“ у категорији Младе наде љубавног песништва.

 

Aleksandar Bošković rođen je 2001. godine u Beogradu. Živi u Ubi, gdje je završio osnovnu školu „Milan Munjas“, nakon završene osnovne škole upisuje medicinsku srednju školu „Dr. Miša Pantić “ u Valjevu, gdje trenutno uspješno završava 4. razred, priprema se za studij književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.

I dalje je amater u svijetu poezije, piše pjesme na različite teme i objavljuje svoja djela i zbirke za mlade autore. Njegove pjesme objavljene su, između ostalog, u zbirci “Ptice papira” pod pokroviteljstvom književnog kluba Planet poezije iz Sarajeva na portalu AS koji objavljuje oglas kao u Sapphoartu – časopisu za poeziju.

Sudionik je nacionalnih literarnih natjecanja „Književna olimpijada“ 2016/17, 2017/18, 2018/19. godina s zapaženim položajima na jednom od prva tri mjesta svake godine.

Dobitnik je književne nagrade za drugostruko nagrađivanu ljubavnu pjesmu na 19. Javnom ljubavnom natjecanju „Pjesme nad pjesmama“ u kategoriji Mlade nade ljubavne poezije.

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here