Dama s lampom

0
52
Foto: Felix Mittermeier - Pixabay

 

Dama s lampom

 

Priča Dama s lampom objavljena je u knjizi Izbrisani životi, Emine Đelilović-Kevrić.

 

Jutros smo tata i ja krenuli na pijacu. Bio je to još jedno prohladno jesensko jutro. Tata je pokušavao odgonetnuti da li će se razvedriti.

Znaš Ive, miriše malo i na sunce.

Ne znam tata, meni izgleda ko da se u potpunosti sakrilo.

I jesi spremna za svoj prvi ispit? Upitao me dok smo obilazili štandove. Jednu kilu mrkve, taj smotuljak blitve i kilu cikle. – dodao je

Hej Gorane, je li to ona tvoja mala pametnica? – upita neka dama za štandom

Ooo, jeste, jeste, Iva je. Prava tatina ljeptica. Evo, sad je sve tati pokazala šta je naštrebala za svoj prvi ispit.

Ali, tata, ja ne štrebam, naučila sam s razumijevanjem. Razumiješ tata? – ponavljam u sebi, bez želje da upadam u razgovor, radije klimam glavom

Ma pametna je ona tebi, Gorane.

Tata vadi cigaretu i izdahnu prvi dim gledajući u nebo.

Hajde Ive reci damama šta si naštrebala.

Gledam tata se smiješikao da očekuje čudo iz mojih usta.

Smiješim se i ja i progovaram:

Svečano se obavezujem, pred Bogom i u prisustva ovog skupa, da ću cio svoj život provesti u moralnoj čistoti i da ću se odano baviti svojom profesijom. Ja ću se uzdržavati od bilo kakvog nekontrolisanog postupka sa bolesnikom i neću svjesno primijeniti lijek koji bi mogao štetiti. Sve što je u mojoj moći učiniću da poboljšam nivo svoje profesije i držaću u tajnosti sve lične informacije koje doznajem prili­kom obavljanja moga poziva. Sa punom lojalnošću, do kraja ću pomagati ljekaru u njegovom poslu oko bolesnog čovjeka.

 

Eto, vidite kako je moja Ive sve to naštrebala.

Jašta Gorane, a šta to ona bunca, nešto se zaklinje.

To je rekla dama s lampom, dodajem.

Kakva dama s lampom Ive draga.

Florens Najtingel, rekoh, začetnica sestrinstva.

Bome Gorane, mi mislili ona matematiku studira ili mašinstvo ili ide za doktora. A vidi Goranova Iva hoće sestra da bude, zari za to fakultet treba.

Ajmo Ive, viknu tata. Štati znaju ove dame sa štanda.

Tata me povuče za rukav, a onda krenusmo dalje.

Gle, tata, ja ne brigam šta one misle. Fučka mi se za to. Džaba mu govorim, on puši cigaretu za cigaretom. Znam da je ljut. Obmotava kesu s povrćem oko prsta.

De reci tati nešto o toj dami. – iznenada me upita

Pa tata, bila je poznata, osnovala je sestrinstvo. Ovaj tata, htjeli su da je udaju, ali ona otišla na obuku u Njemačku, tamo se eto progurala, osnovala svoju školu, otišla u rat na Krim, pomagala bolesnicima, ranjenicima.

Što je zovu dama s lampom? – upita me oborenog pogleda.

Pa obilazila je stalno ranjenike i nosila lampu, pa su je tako nazvali dama s lampom. Šta da ti kažem. Ono baš se brinula.

Aha, aha jelde dala cijelu sebe. Tata je samo slegnuo ramenima. Pomislih da mu je stvarno žao što ovo studiram.

Tako nekako. Znaš tata ima i jedan fenomen nazvan po njoj, sindrom Florens Najtingel.

Čuj ima i to!? – uzviknu tata, a ja osjetih kao da ga stvarno interesuje.

Pa tata, to ti znači da se možeš zaljubiti u bolesnika ako ga previše njeguješ.

 

Očekivala sam da će reći bilo šta o tome, ali je on samo ćutao. Meni je ipak bilo to najzanimljivije od cijele priče o Florens Najtingel, od njenog skoro pa idealnog života. Razmišljam onako kakav bi bio moj idealni pacijent. Recimo Đole iz kvarta. Žao bi mi bilo da mu se išta ozbiljnije desi od običnog loma. Đole leži u postelji a ja ga njegujem. Zapisujem sve na papir, mjerim temperature, otkucaje srca, štimam mu jastuk iza leđa. Čak dođoh do toga da me Đole slučajno poljubi dok mu namještam jastuk i sve tata prekinu: Ajde, Ive, skreni lijevo u market.

Što ćemo tamo tata, upitah.

Zaboravio sam nešto kupit, one me dame izbaciše iz takta.

Hajd ti tata, ostat ću ja ovdje ispred gužva je velika.

Hladno ti je Ive.

Nije tata, grije me Đole. Ne rekoh drugi dio.

Đole, nikada ti nisam rekla da sam zaljubljena u tebe od djetinjstva. I da sam sretna što te sada mogu njegovati.

Ti si najbolja sestra na svijetu. – odgovori Đole i proguta me svojim krupnim plavim očima. U isto vrijeme me iz sanjarenja probudiše i tatin glas i zvuk sirene Đoletovog motora. Ugledah neku damu sa njim na motoru. Mahnuh smiješeći se,  pa se uštinuh – luda Ive, vidi Đole s drugom.

Završio sam Ive. – reče tata držeći lampu u ruci

Ama, tata, otkud ti ta lampa.

Kupio, bila na akciji.

Imamo ih dovoljno u kući.

Ali, neki nemaju ni jednu.

Tog dana je sunce zaista ugrijalo. Tata i ja smo se vratili na pijacu.

Evo, ovo vam je od Ive i njenog tate. Nemojte je samo držati ugašenu. – reče tata damama na štandu

One nisu ništa rekle, a mi smo se uputili kući. Eto Ive, rekao sam ti da će nam svima sunce ugrijati.

 

Emina Đelilović-Kevrić

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here